Протекле недеље на копу је пало 70цм снега, за викенд је најављивано лепо време и једини логички потез је био пакованје скија и правац Коп. Путовали смо са ски бусом и по правилу били смештени у Конацима. У апартмане смо требали да уђемо још пре девет сати и кључеви су нам подељени одмах након стизања на Коп. Прво непријатно изненађење је било након уласка у апартман, био је знатно мањи од оног који смо платили. Недостајао је један кревет на разлачење. Силазим до рецепције и господину иза пулта указујем на чињеницу да су ми дали мању собу од оне за коју сам дао паре, на шта ми он одговара да тренутно нема нити једну расположиву собу да ми да и да ћу морати да сачекам тринаест часова да бих ушао у другу. Тада момци из ски буса ускачу и ми наше ствари остављамо код њих у соби. Након скијања одлазимо до рецепције и добијамо другу собу 308 у конаку Брвеник. Апартман је више голубарник него место за провођење времена али пошто смо ту само једну ноћ нисмо желели та правимо још проблема. Након распакивања легао сам да мало одморим. Након пар минута чуо сам да нешто капље и осетио сам воду на мојој глави. Тада сам схватио да апартман прокишњава и то право на јастук мог кревета. Дан је био доста топао и снег са крова је почео да се топи што је проузроковало прокишњавање. Позвали смо рецепцију на шта су они навадно били изненађени и рекли су да ће послати мајстора. Позваће мајстора, шта може да уради мајстор да би се прокишњавање стречило, да подментне шерпу. Мајстора није било добрих сат времена и поново позивамо рецепцију. После другог позива мајстор долази и констатује да прокишњава и да није у могућности да било шта уради. Додатну компликацију чинила је сијалица која је била близу места које је прокишњавало и која није могла да се угаси. Поново позивамо рецепцију и тражимо да разговарамо са неким другим, шефом, управником. Треба нагласити да су од почетка говорили да немају нити једну празну собу у коју би се преместили. Пошто управника није било у канцеларији господин са централе је рекао да ће нас управник назвати када се врати. Пошто се управник није јавио у наредних сат и по, зовемо поново централу да видимо шта се дешава, нашта господин који се јавио каже: "Докле ћеш ти мене да давиш!". После ове реченице сам тотално полудео и кренуо ка рецепцији. На рецепцији су ме сачекали доста безобразно и једва су ме упутили на канцеларију управника. У канцеларији се налазио његовов заменик, који није имао појма за наш проблем, нико се није удостоји ни да га обавести. Лепо нас је саслушао, али на томе се и завршило његово ангажовање на нашем проблему, чак ни на нашу молбу да се барем сијалица угаси није урадио ништа конкретно. Треба истаћи да у апартману није било грејања и топле воде.

Да полако завршавам. На крају, сутрадан, након проспаване ноћи са констатним капљањем и светлом које није могло да се угаси, су нам понудили један продужени викенд у Конацима што смо ми глатко одбили и тражили повраћај новца. Пристали су да нам врате паре, али нису могли одмах због папирологије, наводно. Остало је да нам момци из ски буса врате новац када се они пребију са Конацима.

На крају бих желео да се захвалим Марку, који је испред ски буса био од велике помоћи у целој овој ситуацији, цимао се самном од врата до врата и покушавао да среди читав проблем. Надам се само да ће и сада да изгура целу ситиацију до краја, да ћемо добити повраћај новца и то не због самих паре већ из принципа. Запослени у конацима су много безобразни, некултурни и неуслужни, види се да их је згазило време, и њих и Конаке, и за будућег власника има ту много посла да се све то упегла.